Pravno pitanje stranaca

U ovom vodiču se nalaze odgovori na najčešća pravna pitanja stranaca. Za specifična pitanja, kao što je zahtev za vizu, dozvola boravka, dozvola za rad, dobijanje državljanstva itd. u Frajburgu, nadležno je Odeljenje za strance i državljanstvo (Ausländer- und Staatsangehörigkeitsabteilung) pri Kancelariji za javni red grada Frajburga (Amt für öffentliche Ordnung der Stadt Freiburg).

Kao prva adresa za dobijanje informacija otvoren je servisni šalter na kojem možete da razjasnite svoja pitanja, odnosno zakažete termin.

Direkcija za javni red (Amt für öffentliche Ordnung)

Odeljenje za strance i državljanstvo
(Staatsangehörigkeits- und Ausländerbehörde)

Berliner Allee 1 , 79114 Freiburg
0761/ 201-6495

Terminvereinbarung und allgemeine Auskünfte:

Service-Telefon: 0761 / 201-6470

Öffnungszeiten des Service-Schalters und Erreichbarkeit des Service-Telefons

Mo 7.30-12.30 Uhr
Di 7.30-12.30 Uhr
Mi 7.30-17.30 Uhr
Do 7.30-16 Uhr
Fr 7.30-12.30 Uhr

Zakazivanje termina/opšte informacije:
Telefon servisa 0761/ 201-49 32
Mo–Fr 8–12 Uhr; 13–16 Uhr

Promena termina
0761/ 201-49 35


Na internetu takođe možete da pronađete detaljne informacije na temu "Zakon o strancima", npr. na stranicama:



Ulazak u zemlju i boravak

Pitanja viza

Svaki stranac koji ne poseduje državljanstvo neke od članica Evropske zajednice (Europäische Union), EWR-Staaten, odnosno zemalja evropskog ekonomskog područja (Europäischer Wirtschaftsraum), Australije, Izraela, Japana, Kanade, Novog Zelanda, Republike Koreje, Švajcarske ili SAD-a, mora da poseduje vizu za ulazak u zemlju ukoliko želi da se zadrži duže od tri meseca ili da se zaposli.

Isto važi i za državljane Andore, Hondurasa, Monaka i San Marina koji ne žele da se zaposle, sa izuzetkom poslova navedenih u § 17 član. 2 Propisa o boravku stranaca.
Države članice EU su Belgija, Bugarska, Danska, Nemačka, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Irska, Italija, Hrvatska, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Austrija, Poljska, Portugalija, Rumunija, Švedska, Slovačka, Slovenija, Španija, Češka, Mađarska, Velika Britanija i Kipar. U Evropsko ekonomsko područje (EWR), pored država članica EU, spadaju i Island, Norveška i Lihtenštajn.

Za državljane Hrvatske trenutno važe određena ograničenja. To konkretno znači da je hrvatskim državljanima od 1. jula 2013. trenutno do 30. juna 2015. godine za zapošljavanje u Nemačkoj potrebna dozvola za rad Evropske zajednice za koju moraju da podnesu zahtev kod Centralnog posredništva za strance i stručnjake (Zentrale Auslands- und Fachvermittlung, ZAV).

www.bmas.de

Za dobijanje ovih viza za ulazak u zemlju nadležna su nemačka predstavništva u zemlji iz koje stranac potiče. Razloge za ulazak u Saveznu Republiku Nemačku proverava nemačko predstavništvo u inostranstvu. Tek nakon ove provere i dobijanja vize moguć je ulazak u Saveznu Republiku Nemačku. Detaljne informacije možete da pronađete i na internetu, na stranici www.auswaertiges-amt.de


Koje su prednosti Šengenskog sporazuma za državljane trećih zemalja?

Od 26. marta 1995. godine državljani takozvanih trećih zemalja (državljani zemalja koje nisu članice Evropske zajednice) koji sa važećom dozvolom boravka i važećim pasošem borave u nekoj o d zemalja članica Šengenskog sporazuma (Nemačka, Belgija, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Island, Italija, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Austrija, Poljska, Portugalija, Švedska, Švajcarska, Slovačka, Slovenija, Španija, Republika Češka i Mađarska) mogu bez vize da putuju u druge zemlje Šengenskog sporazuma i da se u njima, kao turisti, zadrže do 90 dana na svakih šest meseci. Vlasnici Šengenske vize koji su zakonito doputovali na suverenu teritoriju jedne od članica Šengenskog sporazuma, tokom važenja vize mogu slobodno da se kreću na teritoriji svih zemalja Šengenskog sporazuma. Članice Evropske zajednice, Bugarska, Rumunija i Hrvatska, do sada samo delimično primenjuju Šengenska pravila.
Sve dok ove tri zemlje ne počnu u potpunosti da primenjuju Šengenske propise, čemu streme, na unutrašnjim granicama i dalje će se odvijati kontrole u smislu provere identiteta lica.



Dozvola boravka

Koji status boravka posedujem?

Za duži boravak u Nemačkoj i/ili da bi mogli da se zaposle, državljani svih zemalja moraju da imaju dozvolu boravka.

Za zakoniti boravak u Nemačkoj postoje sledeće dozvole boravka:

  • Viza
  • Dozvola za boravak
  • Dozvola za nastanjenje

Zahtev za dobijanje vize za dugotrajni boravak se, isto kao i u slučaju turističke vize, podnosi u nemačkom predstavništvu u zemlji iz koje potiče stranac. Ovo ne važi za državljane Evropske zajednice, Australije, Izraela, Japana, Kanade, Republike Koreje, Novog Zelanda i Sjedinjenih Američkih Država, jer oni odgovarajući zahtev mogu da podnesu u Nemačkoj.

Privremena dozvola boravka dodeljuje se u neku od svrha boravka navedenih u zakonu. Nakon ulaska sa nacionalnom vizom, na zahtev se dodeljuje privremena dozvola boravka u svrhu određenog boravka u skladu sa zakonom. Ukoliko se prvo dobije privremena dozvola boravka, po isteku određenog roka, po pravilu je moguće dobijanje neograničene dozvole za nastanjenje. Dozvola za nastanjenje dobija se, na primer, kada je stranac duže od pet godina u posedu dozvole boravka i kada su ispunjeni i ostali preduslovi (npr. obezbeđivanje finansijskog izdržavanja, neosuđivanost, dovoljno poznavanje nemačkog jezika, kao i kada ne postoje razlozi za proterivanje). Dozvola za nastanjenje je vremenski i prostorno neograničena i omogućava zapošljavanje (zapošljavanje i samozapošljavanje). Ova dozvola u velikoj meri štiti od proterivanja.

Dokumenti koji treba da se donesu uz zahtev za dozvolu boravka:

  • lična karta/pasoš zemlje porekla,
  • aktuelna fotografija (biometrijska),
  • obračun aktuelne plate za poslednja tri meseca,
  • dokaz o dovoljnoj zdravstvenoj zaštiti,
  • ugovor o zakupu stana, odnosno ugovor o kupovini/izvod iz katastra u slučaju stana u vlasništvu,
  • dokaz o uplati penzionih doprinosa tokom pet godina (u slučaju dozvole za nastanjenje).
  • U slučaju spajanja porodice neophodan je razgovor sa supružnikom i dokaz o poznavanju nemačkog jezika u obliku odgovarajućeg testa.

Da li gubitak pasoša dovodi do gubitka prava na boravak?

Nepostojanje važećeg pasoša ne dovodi automatski do gašenja dozvole boravka. Međutim, stranci su i ubuduće u obavezi da poseduju važeći pasoš zemlje čiji su državljani ili nemačku zamenu za pasoš. Zahtev za produžetak pasoša/lične karte podnosi se u nadležnom konzulatu zemlje porekla. Stranci koji poseduju zamenu za pasoš obraćaju se nadležnoj službi za strance.


Šta je elektronska dozvola boravka (eAT-elektronische Aufenthaltstitel)?

Elektronska dozvola boravka (eAT) je nezavisan dokument u praktičnom formatu kreditne kartice koji od 1. septembra 2011. dobijaju svi pripadnici zemalja van Evropske zajednice (državljani trećih zemalja). Uvođenjem eAT ukinuta je dosadašnja dozvola boravka (samolepljiva etiketa), dozvola i trajna dozvola boravka i zamena lične karte za strance u papirnom obliku. Na beskontaktnom mikročipu, pored ličnih podataka, snimljeni su i digitalna fotografija i dva otiska prstiju. Kao i nova lična karta nemačkih državljana, i eAT će stranim građanima da omogući online-komunikaciju sa državnim institucijama i upravama. eAT sadrži funkciju online-legitimacije pomoću koje se omogućava jednostavnije i brže sprovođenje transakcija, na primer na internetu ili prodajnim automatima.

eAT je pripremljena za korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa za pravno obavezujuće potpisivanje digitalnih dokumenata. Korišćenje online funkcije legitimacije (elektronski dokaz identiteta i elektronski potpis) je dobrovoljno i može po želji da se aktivira, odnosno deaktivira. Uvođenjem eAT ukinuta je dosadašnja dozvola boravka (samolepljiva etiketa). Osnova za ovo su EU-propisi broj 1030/2002 i broj 380/2008. Cilj je da dozvola boravka Evropske zajednice bude jednoobrazna i da se korišćenjem biometrijskih podataka poveća veza između vlasnika dokumenata i dokumenata i da se isti zaštite od zloupotrebe.

Napomena:

Dosadašnja dozvola boravka u pasošima i zameni za pasoše važiće najkasnije do 31. avgusta 2021. godine. Dodatne informacije mogu da se dobiju kod Uprave za strance (Ausländerbehörde).


Kao nastavnik, želim da sa svojim učenicima putujem u inostranstvo, na šta treba da obratim pažnju?

Deci sa prebivalištem u Nemačkoj koja ne poseduju nemačko državljanstvo i nisu iz zemalja članica EU, po pravilu je potrebna viza za putovanje u zemlje koje nisu članice EU. Za države potpisnice Šengenskog sporazuma pri tom važe specifični propisi. Kada kojem detetu za koju zemlju je potrebna viza obavezno mora pravovremeno da se proveri u predstavništvu zemlje u koju se putuje ili kod lokalne Uprave za strance (Ausländerbehörde).



Državljanstvo i naturalizacija

Nemačko državljanstvo za decu

Da li moje dete automatski dobija nemačko državljanstvo ukoliko je rođeno u Nemačkoj?

Rođenjem u Nemačkoj dete stranih državljana dobija nemačko državljanstvo kada jedan od roditelja
zakonski boravi u Nemačkoj osam godina i poseduje neograničenu dozvolu boravka (npr. dozvolu za nastanjenje, pravo slobodnog kretanja EU-građana), ilikada kada kao državljani Švajcarske ili njihovi članovi porodice poseduju dozvolu boravka na osnovu sporazuma od 21. juna 1999. godine između Evropske Zajednice i Švajcarske o slobodnom kretanju.

Dobijanje nemačkog državljanstva utvrđuje se preko Matičnog ureda (Standesamt). Do svoje 18. godine dete može da poseduje nemačko državljanstvo i istovremeno i državljanstvo zemlje porekla roditelja. Nakon toga dete mora da odluči da li će da zadrži nemačko ili strano državljanstvo (opciono pravo).

Ukoliko se odluči za nemačko državljanstvo mora da se odrekne stranog državljanstva najkasnije kada napuni 23 godine. Kada postane punoletno, dete dobija od nadležne ustanove informaciju da mora da se odluči za jedno državljanstvo, kao i informacije o postupku.

Napomena:

Za decu koja su odrasla u Nemačkoj ubuduće neće važiti opciono pravo. Uskoro se očekuje izmena zakona.


Da li postoji mogućnost zadržavanja oba državljanstva i posle 23. godine?

Ova mogućnost postoji u izuzetnim slučajevima kada je odricanje od stranog državljanstva nemoguće ili moguće samo pod izuzetno teškim uslovima ili kada je u pitanju državljanstvo neke od zemalja članica EU i Švajcarske. U tim slučajevima mora da se podnese odgovarajući zahtev do 21. godine kod Uprave za nacionalnu pripadnost (Staatsangehörigkeitsbehörde). (pogledati gore opciono pravo)


Da li deca koja nisu dobila nemačko državljanstvo rođenjem mogu da se naturalizuju?

Da, kada ispunjavaju opšte uslove za naturalizaciju (pogledati dole). Od svoje 16. godine deca mogu da podnesu zahtev za naturalizaciju. Pre toga, po pravilu, mogu da se naturalizuju zajedno s roditeljima. Da li je naturalizacija moguća i bez roditelja zavisi od raznih faktora i mora da se razjasni kod Uprave za naturalizaciju (Einbürgerungsbehörde) za svaki pojedinačni slučaj.


Naturalizacija

Koji preduslovi moraju da budu ispunjeni?

Pravo na naturalizaciju postoji kada su ispunjeni sledeći uslovi:

  • posedovanje neograničene dozvole boravka (npr. dozvole za nastanjenje, prava slobodnog kretanja EU-građana), ili dozvole boravka. Međutim, nije dovoljna dozvola boravka prema §§ 16, 17, 20, 22, 23 član. 1, 23a, 24 i 25 stav 3 do 5 Aufenthaltsgesetz /Zakon o boravku), kao ni fiktivna dozvola.
  • 8 godina zakonskog boravka u Nemačkoj (7 godina u slučaju uspešno završenog kursa za integraciju). U ovaj period se ne uračunava npr. neuspešan postupak za dobijanje azila ili vreme tolerancije.
  • neosuđivanost (izuzetak su presude za sitne prestupe)
  • nekorišćenje doprinosa prema SGB II ili SGB XII, npr. naknada za nezaposlene II, socijalna pomoć (izuzetak su situacije kada pomoć ne može da se zameni zaposlenjem, npr. u slučaju nesposobnosti za rad, seniora, samohranih roditelja ili mladih koji još pohađaju školu, uče zanat ili studiraju).
  • dovoljno zdravstveno osiguranje i uplata doprinosa u penzioni fond (po pravilu 60 meseci obaveznog osiguranja kod Penzionog fonda)
  • dovoljno poznavanje nemačkog jezika (najmanje nivo B1)
  • položen test za naturalizaciju u Volkshochschule Freiburg ili dokaz o završenom školovanju u Nemačkoj
  • poznavanje pravnog i društvenog poretka i uslova života u Nemačkoj
  • priznavanje slobodnog demokratskog Ustava Savezne Republike Nemačke
  • nepostojanje protivustavnih aktivnosti
  • odricanje od stranog državljanstva (izuzetak su slučajevi kada je to nemoguće ili moguće samo pod izuzetno teškim uslovima ili kada je u pitanju državljanstvo neke od zemalja članica EU i Švajcarske). Za supružnike nemačkih državljana, azilante i neke druge grupe koje nemaju navršenih 8 godina boravka, postoje specijalne odredbe.

Kako se odvija postupak naturalizacije?

Zahtev za naturalizaciju može da se podnese od navršene 16. godine života i da se, u zakazanom terminu, preda nadležnoj Upravi za strance (Ausländerbehörde). Na servisnom šalteru ili internetu možete da se informišete koja dokumenta su potrebna i kako se odvija postupak. Taksa za naturalizaciju trenutno iznosi 255 evra po osobi, za maloletno dete 51 evra, kada se postupak naturalizacije odvija zajedno s roditeljima. Ostale informacije možete da pronađete na www.einbuergerung.de ili www.freiburg.de/auslaenderbehoerde


Kome da se obratim u Frajburgu za pravna pitanja stranaca?


Direkcija za javni red (Amt für öffentliche Ordnung)

Odeljenje za strance i državljanstvo
(Staatsangehörigkeits- und Ausländerbehörde)

Berliner Allee 1 , 79114 Freiburg
0761/ 201-6495

Terminvereinbarung und allgemeine Auskünfte:

Service-Telefon: 0761 / 201-6470

Öffnungszeiten des Service-Schalters und Erreichbarkeit des Service-Telefons

Mo 7.30-12.30 Uhr
Di 7.30-12.30 Uhr
Mi 7.30-17.30 Uhr
Do 7.30-16 Uhr
Fr 7.30-12.30 Uhr

Zakazivanje termina/opšte informacije:
Telefon servisa 0761/ 201-49 32
Mo–Fr 8–12 Uhr; 13–16 Uhr

Promena termina
0761/ 201-49 35


Legenda

Adresa

Kontakt

Telefon

Faks

Radno vreme sa strankama

Radno vreme

Internet

Jezici


Redakcija i kontakt

Amt für Migration und Integration
Abteilung 2 - Integration
Berliner Allee 1
79114 Freiburg
migration@stadt.freiburg.de
Fax: 0761 / 201-6493

Herr Arne Scholz
Tel. 0761/ 201- 6343arne.scholz@stadt.freiburg.de